Amity

Koliko žene iz ranjivih društvenih grupa znaju o socijalnim i ekonomskim pravima?

Prethodnog vikenda realizovali smo obuku na temu: „Saznajmo više o socijalnim i ekonomskim pravima koje imamo“, a na kojoj su učestvovale žene iz ranjivih društvenih grupa sa teritorija Čačka i Trstenika. U Čačku učesnice su bile žene sa 65 i više godina, žene sa 45 i više godina koje se nalaze na evidenciji tržišta rada, žene sa invaliditetom i žene iz seoskih sredina. U Trsteniku pored žena iz već navedenih ranjivih društvenih grupa učestvovale su i Romkinje, samohrane majke staratelji maloletne dece i žene žrtve nasilja. Zajedničko svima njima je da kada je u pitanju nabrajanje prava koja one imaju, spisak je podugačak, ali je malo znanja o načinima korišćenja i pristupa tim pravima.

Žene su prepoznavale neka od socijalnih, ekonomskih, ali i drugih ličnih/građanskih prava:

  • pravo na život, na rad koji je adekvatno vrednovan, pravo na odmor i na penziju;
  • pravo na zdravstveno osiguranje i na zdravstvenu zaštitu;
  • pravo da biraju, odnosno glasaju;
  • pravo na školovanje, obrazovanje i usavršavanje;
  • pravo na slobodu kretanja, bezbednost i slobodu govora;
  • pravo slobodnog izbora ličnih prioriteta;
  • pravo na socijalnu zaštitu, ako im zatreba;
  • pravo na borbu protiv zlostavljanja;
  • pravo na samostalno odlučivanje o rađanju dece;
  • na ravnopravnost i da budu poštovane;
  • pravo na nasleđivanje;
  • pravo na dostojan život starijih od 65 godina i u selu i u gradu i druga prava.

Kada smo ih pitale mogu li da nabroje koja sve prava imaju po osnovu zdravstvenog osiguranja i iz zdravstvene zaštite tu je već bio problem. Uglavnom se znanje svodilo na to da imaju pravo da idu kod svog lekara i da dobiju ili kupe lekove koji im trebaju, ili da idu u bolnicu, ako tamo hoće da ih prime. Žalile su se da im ne vredi mnogo pravo kada nema dovoljno lekara specijalista pa se za kod njih čeka mesecima.

Malo njih je znalo da imaju pravo na naplatu putnih troškova, za putovanje da koriste zdravstvene usluge. Kada smo pomenuli pravo na naknadu za vreme sprečenosti za rad, odnosno bolovanje, reagovale su uz napomenu da to nemaju žene sa sela, koje moraju da rade i kada su bolesne, zatim da ga nemaju ni preduzetnice, koje ne mogu da privremeno zatvore firmu ako su na porodiljskom ili na bolovanju.

Malo ih je znalo i o pravu na naknadu pogrebnih troškova. Retko koja od mlađih žena je znala da žene od juna 2020.godine, imaju mogućnost neograničenog broja pokušaja biomedicinski podpomognute oplodnje na teret sredstava Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, radi dobijanja prvog deteta. Ni jedna od učesnica ovih obuka nije čula za pravo na vrednovanje ukupne vrednosti neplaćenog kućnog rada, koje će se primenjivati od 1.januara 2024.godine a po osnovu člana 28, Zakona o rodnoj ravnopravnosti, donetog 2021.godine. Od početka sledeće godine lice koje nije zdravstveno osigurano po bilo kom drugom osnovu, stiče pravo na zdravstveno osiguranje po osnovu neplaćenog rada u kući (vođenje domaćinstva, staranje o podizanju dece, staranje o ostalim bolesnim članovima porodice), kao i neplaćenog rada na poljoprivrednom imanju. Nisu znale da u socijalna prava spadaju i prava na zaštitu životne sredine.

Pri diskusiji o ekonomskom pravima, iako žene znaju da imaju pravo nasleđivanja, uglavnom su govorile da ga ne koriste, jer to pravo treba da koriste muški potomci. Gotovo isti slučaj je bio i kada smo govorili o pravu svojine.

Otuda su u evaluaciji najvećim mogućim ocenama vrednovale ovu obuku uz napomenu da im mnogo znači i da je treba organizovati za sve žene.

Ovo je aktivnost iz projekta „Žene su pokretači promena“, koji Amity realizuje u partnerstvu sa udruženjem Laris iz Čačka i Ženskom Inicijativom iz Trstenika a u okviru projekta „Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti, faza II“, koji sprovodi UN Women, uz finansijsku podršku Evropske unije.

vladesataric