Danas je u Domu vojske u Beogradu održan 28. po redu Festival zdravlja, na kome se uvek održavaju i predavanja stručnjaka na aktuelne teme iz oblasti zdravlja. Prva na tema na predavanjima bila je “Kako se borimo sa Alchajmerovom bolešću”, koju je vodila novinarka Jasmina Vujadinović, a učestvovale su: Nataša Todorović, iz Crvenog krsta Srbije, Radmila Urošević iz Volonterskog servisa Zvezdara i Nadežda Satarić ispred Amitija i Srpskog udruženja za Alchajmerovu bolest.

Ona je u svom izlaganju naglasila da je demencija krovni termin za više od 50 različitih tipova degenerativnih bolesti mozga, od kojih je Alchajmerova bolest najčešća. Navela je da prema podacima Svetske zdravstvene organizacije više od 55 miliona ljudi širom sveta živi sa demencijom, poremećajem koji vas može lišiti pamćenja i drugih kognitivnih funkcija, kao što su razmišljanje, donošenje odluka, govor i druge.Trenutno je demencija sedmi vodeći uzrok smrti i jedan od glavnih uzroka invaliditeta i nesamostalnosti među starijima na globalnom nivou. U Srbiji, prema procenama, obolelih od ove bolesti ima skoro 200.000.

Govorila je o tome da iako je reč o sindromu koji prvenstveno pogađa osobe starije od 65 godina, on se ne smatra normalnim delom starenja, a ima i slučajeva kada su obolele mlađe osobe, a sve češće u najrazvijenijim zemljama se dijagnostikuje kod ljudi u 40-tim i 50-tim godinama. Razvoj bolesti može početi ranije nego što mislimo. Demencija, naime, počinje mnogo ranije nego što osoba doživi prvi simptom. U stvari, to je dvadesetogodišnji proces koji može da počne već četrdesetih godina.

Iako još uvek ne postoji lek za demenciju, postoje načini da se smanji rizik od razvoja bolesti. Postoji najmanje 36 faktora rizika koji svi zajedno dovode do kognitivnog pada.

Osobe starije od 65 godina, ali i još neke kategorije, u najvećem su riziku za obolevanje. To se prvenstveno odnosi na one koji imaju porodičnu istoriju, odnosno familijarno ispoljavanje ovakvih bolesti (roditelji, uža porodica). Žene su u većem riziku. Slede osobe sa kardiovaskularnim faktorima rizika, hipertenzijom, dijabetesom, gojazne, i one koje imaju poremećaj srčanog ritma ili druge srčane bolesti. Pušači, oni koji konzumiraju alkohol, takođe su u opasnosti od obolevanja, kao i oni koji su imali povrede glave. Depresija, koja se javlja posle 60.godine života takođe može da bude uvod u demenciju i jedan je od faktora rizika. Osobe sa blagim kognitivnim poremećajem (postoje znaci bolesti ali ne remete u većoj meri njihovu funkcionalnost), u opasnosti su da razviju neku od demencija u narednom periodu.

Promena životnih navika u smislu redovne fizičke aktivnosti, mediteranska ishrana, izbegavanje pušenja i kozumiranja alkohola, jeste nešto što može da pomogne u našem kognitivnom funkcionisanju. I ono što je posebno važno jeste druženje, direktan kontakt sa ljudima, interaktivna komunikacija i socijalna aktivnost, učenje novih stvari i mentalna aktivnost.

Posebno je obratila pažnju na značaj prevencije demencije i naglasila je da:

• Nikada nije prerano ili prekasno da pojedinci budu proaktivni i preduzmu mere da smanje verovatnoću razvoja demencije
• Konzumiranje manje alkohola i prestanak pušenja mogu značajno da smanje rizik od demencije
• Redovne provere sluha i pristup i korišćenje slušnih pomagala ako je potrebno je važan faktor smanjenja rizika
• Izbegavanje ozbiljnih povreda glave i briga u sportu od malih nogu je zaštitni faktor
• Ako bi se osiguralo da sva djeca imaju pristup obrazovanju i podršci i znanju za održavanje zdrave težine kroz ishranu i vježbanje, slučajevi demencije bi se mogli smanjiti
• Poboljšanje sna i održavanje zdravog načina života je korist za zdravlje mozga i opšte blagostanje
• Oni kojima je dijagnostikovana demencija treba da nastave da praktikuju aktivnosti smanjenja rizika koje bi mogle pomoći ljudima da žive bolje i duže
• Praktikovanje smanjenja rizika nakon postavljanja dijagnoze može i dalje imati koristi za ljude koji žive sa demencijom, poboljšavajući blagostanje i osiguravajući veze sa drugima
• Ljudima koji žive sa demencijom potrebna je nega, koja se bavi fizičkim i mentalnim zdravljem i društvenim potrebama