U petak 23.juna 2023.godine u Trsteniku smo razgovarali sa ženama iz ranjivih društvenih grupa, a koje žive u gradskoj sredini Trstenika, o rodnoj ravnopravnosti, značaju njenog unapređenja i kako se to može postići. Glavna moderatorka skupa bila je Kosana Beker, ekspertkinja za pitanja rodne ravopravnosti.
Ovo radimo iz razloga što, iako u Srbiji postoje dobre normativne pretpostavke za unapređenje rodne ravnopravnosti i za zaštitu prava žena, počev od ustava Republike Srbije, kojim je propisano da je zabranjena diskriminacija i da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, u praksi nije uvek sve tako. Donet je Zakon o rodnoj ravnopravnosti (2021.), Nacionalna Strategija za rodnu ravnopravnost za period 2021-2030. godine sa Akcionim planom za period 2022-2023. godinu, u praksi i na terenu se te normativne promene ne reflektuju na svakodnevni život žena u dovoljnoj meri. Evidentni su napreci u podizanju znanja i svesti o značaju rodne ravnopravnosti za razvoj društva (blago opadanje patrijarhalnih stavova, ravnopravnije učešće žena i muškaraca u roditeljstvu i ekonomiji staranja, povećan je udeo žena u skupštinama na svim nivoima), napredak je u ekonomskom osnaživanju žena, u zaštiti žena od nasilja, ali ti pomaci su nedovoljni. Lokalna samouprava Trstenik još uvek nije donela Lokalni akcioni plan za rodnu ravnopravnost.
Otuda mi radimo, u partnerstvu sa Ženskom inicijativom iz Trstenika i udruženjem Laris iz Čačka, sa namerom da damo doprinos da žene iz ranjivih društvenih grupa (žene starije od 45 godina koje nisu zaposlene, žene sa decom sa invaliditetom, žene sa sela, žene iz manjinskih zajednica, žene sa invaliditetom, starije žene) iz Rasinskog i Moravičkog okruga budu svesne svojih prava i imaju znanja i kapacitete da učestvuju u donošenju odluka na lokalnom nivou, a koje se njih tiču. Jedan od načina za to su i obuke za osnaživanje žena iz ranjivih grupa o pitanjima rodne ravnopravnosti, značaja njenog unapređenja i kako se to može postići, kako bi one mogle da uzmu veće učešće u kreiranju i donošenju politika razvoja lokalnih zajednica i kvalitetnijeg života ljudi u njima.
Nakon razjašnjenja šta je to rodna ravnopravnost i zašto je to naša tema, diskutovale smo o položaju žena iz gradskih sredina u Trsteniku i sa kakvim se izazovima i problemima susreću sve žene, a posebno one iz ranjivih društvenih grupa.
Žene su posebno istakle sledeća pitanja:
- U naselju Boško Savić u zgradama koje su građene 50-tih godina prošlog veka, stanovanje, kako kažu, nije baš zdravo. Kažu da su u izgradnji korišćene azbestne cevi koje još uvek nisu zamenjene. Kanalizacija je dotrajala pa se vraća u domaćinstva, što zahteva često otpušavanje, a to izlaže materijalnim troškonima što posebno teško pada siromašnijima, poput nezaposlenih ili starijih žena iz staračkih domaćinstava koje žive od niskih penzija. Fizička pristupačnost na ulasku u zgrade nije prilagođena osobama sa invaliditetom i starijima, a kažu i da im nisu završili park, iako u naselju ima dosta dece koja se u njemu igraju. Ima dosta i starijih kojima je park značajan.
- Gradski javni prevoz ne postoji, iako je velika razdaljina od prigradskih naselja do ključnih javnih ustanova u centru grada, što je poseban izazov za osobe sa invaliditetom i za starije žene, koje nisu uvek u mogućnosti da plate taksi da bi lakše došle i završile neki posao u gradu.
- Najveći broj žitelja u romskom naselju „Kožara“ žive u nehumanim uslovima, jer su objekti za stanovanje nelegalni, imaju samo jednu česmu sa vodom u naselju, struju neko ima na „divlje“, a neko i nema.
- Zdravstvena zaštita nije na zadovoljavajućem nivou ni za žene ni za muškarce, posebno ne za one siromašnije. U Trsteniku nemaju ortopeda, a mnogi nisu u mogućnosti da plate prevoz i idu u Kruševac na preglede. Kažu da za ultrazvuk postoji samo jedan lekar u hitnoj pomoći koji radi tu dijagnostičku proceduru, pa oboleli koji mogu da plate idu kod privatnika, a koji ne mogu predugo čekaju. Navode da su im skoro sve specijalističke službe gotovo nedostupne ili otežano dostupne, jer se nalaze u Kruševcu.
- Konačno, osvrnule su se i na pse lutalice, kojih je mnogo u gradu i oni predstavljaju bezbedonosni rizik, posebno za žene i decu.
Verujemo da bar neka od ovih pitanja treba da se nađu u Akcionom planu Trstenika za rodnu ravnopravnost i da će nadležni preduzeti neophodne korake za njihovo rešavanje.
Ova aktivnost je deo projekta: „Žene su pokretači promena“ koji je nastao u okviru projekta: „Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti, faza II“, koji sprovodi Agencija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), uz finansijsku podršku Evropske unije.