Amity

Srebrna ekonomija

Predstavnica Amity-ja je juče, 22. novembra 2023. u Kragujevcu na skupu Društveni dijalog, koji je organizovalo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, na temu: ”Međugeneracijska solidarnost – put ka društvu jednakih mogućnosti”, govorila o srebrnoj ekonomiji. Ovo je njeno izlaganje:

Suština zdravog i aktivnog starenja je promocija zdravog načina života, tokom čitavog životnog ciklusa. Na taj način se smanjuje rizik od bolesti a zdravo i aktivno starenje (+) utiče na tržište rada, stopu zaposlenosti a time i na rast ekonomije. Ono je izbor i odgovornost a u velikoj meri zavisi i od okruženja u kome ljudi žive i rade. Sve češće je u upotrebi i termin produktivno starenje, koje podrazumeva svaku aktivnost koju ubavlja starija osoba a koja doprinosi proizvodnji roba i usluga.

Tako dolazimo do pojma srebrne ekonomije. Kada govorimo o srebrnoj ekonomiji, mi mislimo na ekonomiju koju pokreću ljudi sa 50 i više godina, bilo kao aktivni i poslovni ljudi, ili kao rastuće tržište proizvoda i usluga za ljude starije životne dobi.

Srebrna ekonomija ima tri podsektora: preduzetništvo, u kome su preduzetnici aktivni i ostaju na čelu svojih preduzeća iako su u godinama koje već podrazumevaju penziju. Drugi su zaposleni koji, iako imaju uslove za penzionisanje, iz različitih razloga, da li zato što žele ili zato što su primorani, ostaju u procesu proizvodnje i dalje. Treći podsektor su stariji kao potrošači.

Ona se posmatra kroz prizmu koristi za starije osobe i koristi od starijih osoba. Naziv dolazi od sede, srebrne boje kose koju najčešće imaju stariji.

Prema pravilima srebrne ekonomije, starija osoba ne mora nužno biti penzioner, već su to sve osobe starije od 50 godina. Zajednička karakteristika svih pripadnika ove populacije jesu potrebe koje imaju. Biološki proces prisiljava ljude na određene potrebe, koje se javljaju usled fizičkog i mentalnog starenja. Koncept srebrne ekonomije se javlja kao rešenje tih potreba, jer zadovoljava potrebe starijih (često kroz inovacije) i stvara nova radna mjesta za radno aktivno stanovništvo. Proces starenja stanovništva stvaran je i utiče na svako tržište i industriju, kao što su: smeštaj, transport, prehrambena industrija, osiguranje, robotika, zdravlje, komunikacije, Internet, sport i slobodno vreme. Sve se te industrije već prilagođavaju procesu starenja stanovništva. Proaktivna poduzeća stvaraju nove strategije i proizvode kako bi odgovorili na potrebe starenja stanovništva.

Drugi cilj srebrne ekonomije je učiniti da se starije osobe što više uključe u društvo i postanu produktivne u svojoj zajednici, kroz volontiranje i/ ili ponovo uključivanje u tržište rada (najčešće na pola radnog vremena).

Srebrna ekonomija u Evropi predstavlja treću najveću ekonomiju u svetu, odmah iza ekonomija Sjedinjenih Američkih Država i Kine.

Mi u Srbiji u Srbiji „nemamo kulturu starenja već se starost vrednuje kao predvorje smrti“. Mi u Srbiji još uvek nemamo koncept srebrne ekonomije u privredi, izuzev primera dobre prakse, zbog čega starije osobe još uvek predstavljaju teret i pretnju, a ne priliku za zaradu i unaprjeđenje kvaliteta života čitavog društva.

U svom izlaganja gospođa Satarić se osvrnula i na o učešće starijih radnika na tržištu rada i koristi od njih.

Evropska unija i pojedine zemlje članice podsticajem zadržavanja starijih u svetu rada žele povećati bruto domaći proizvod po stanovniku. One to čine, finansijskom stimulacijom i podrškom preduzetnicima.

Pojedine zemlje zapadne Evrope, zbog nedostatka i uvoza radne snage, podižu starosnu granicu za penzionisanje na 67 godina. Neke, poput Finske, planiraju podići je na 70 godina. Kod nas to ne bi bilo rešenje jer je inače životni vek kraći za 5 godina u odnosu na zemlje Evropske unije i granica od 65 godina života za odlazak u starosnu penziju je sasvim u redu. Postoje drugi načini za omogućavanje radnicima da nastave da rade i posle penzionisanja, ukoliko to žele, ukoliko mogu i ukoliko poslodavac ima potrebu za tim profilom radnika ili stručnjaka.

Stopa nezaposlenosti kod nas u Srbiji danas je niža u odnosu na niz godina unazad i iznosi 9, 6% za II kvartal 2023.godine, a među nezaposlenima najviše je onih sa 50 i više godina. Čak ta stopa i raste sa 25% u 2012. na 34% u 2019 pa na 38% u 2022.godini.

Postoji prikrivena diskriminacija poslodavaca vezana za godine kod starijih osoba, dok su žene često onemogućene ili demotivisane da aktivnije traže posao zbog obaveze čuvanja dece ili nege odraslih obolelih članova domaćinstva. Dodatno kod dugoročno nezaposlenih javljaju se i psihološki problemi, gubitak samopouzdanja i samopoštovanja, motivacije. Dolazi i do zastarevanja i gubitka znanja i veština i prethodnog radnog iskustva.

Šta poslodavce odvraća od prijema starijih radnika (50+) na posao?

Možda ih ne primaju smatrajući da će povećanje prosečne starosti zaposlenih dovesti do povećanja proizvodnih troškova, a zanemaruju mogućnost povećanja u produktivnosti.

Možda ih ne primaju zato što su nesreće na radu i profesionalne bolesti opasnije za osobe starije životne dobi. Međutim dobri uslovi rada, uključujući solidnu sigurnost i zaštitu zdravlja na radnom mestu, doprinose zaštiti radnika svih životnih doba, te doprinose dobrobiti i smanjenju prevremenog penzionisanja.

Kako se udeo radno sposobnog stanovništva i u Srbiji smanjuje, nedostaje radne snage u mnogim sektorima, te moramo tražiti načine kojima se veći broj građana uključuje na tržište rada, omogućava duži radni vek i veća produktivnost.

Povećanjem zaposlenosti starijih radnika izvlačimo korist za poslodavca, za državu, i za samog pojedinca, starijeg radnika. Za poslodavca je dobrobit da ima zaposlenog koji mu treba za proces rada, da ima starijeg radnika koji ite kako može da bude prenosilac nekih znanja i veština koje mladi danas nemaju prilike da steknu u školama.

Stariji radnici nastavljaju da doprinose penzionom sistemu, doprinoseći toku zarade i smanjujući zavisnost od materijalnih davanja od strane države. Zadržavanje na radnom mestu omogućuje zaposlenima da zarađuju plate veće nego što su penzije, čime se smanjuje ugroženost siromaštvom i podržava uključivanje u socijalni i ekonomski život. Postoji puno zdravstvenih razloga zbog kojih bi trebalo ohrabrivati ljude da što duže rade. Iako posao može biti naporan i sukobljavati se sa porodičnim obavezama, on takođe čini da se ljudi osećaju kao vredni članovi zajednice.

Analize studija o aktivnom starenjuukazuju da je loše zdravlje starijih snažno povezano sa ne-učešćem u radu.

Kod nas neki hoće da rade jer su im penzije niske, pa radom popravljaju materijalni položaj porodice.

Ima stručnjaka koji žele da nastave sa svojom profesionalnom karijerom, željni su novih učenja i napredovanja a kako će to drugačije nego uz rad.

Treći žele da rade jer im rad održava duh i samopouzdanje i imaju potrebu da i dalje budu koristan član društva.

Sa uplatom doprinosa za PIO, kod nas radi negde oko 42.000 penzionera. Oni najčešće rade na poslovima: zidara, metalostrugara, vozača, lekara, profesora, prodavaca sladoleda, u službama obezbeđenja, šivenja, pakovanja, direktora.

Stariji radnici su lojalniji poslodavcu od mlađih radnika, ređe idu na bolovanje, zarada im nije na prvom mestu, već razumevanje poslodavca, poseduju iskustvo, zrelost i mudrost, neće pola dana surfovati po sajtovima.

Šta je neophodno raditi u narednom periodu, kako bi podsticali srebrnu ekonomiju:

Smanjiti rasprostranjenost rada u sivoj ekonomiji, pojednostavljivanjem poreskih procedura, smanjivanjem stope doprinosa i poreza na radu.

Uvesti fleksibilne starosne granice za penzionisanje za žene, koja će se kretati od 62 godine života, uvesti fazni odlazak u penziju (sa mogućnošću da starija žena radi skraćeno, na primer na pola radnog vremena, pre odlaska u penziju).

Promovisati doprinos, iskustva, znanja, veštine i radne kapacitete starijih radnika kako bi se eliminisali predrasude u odnosu na njih i eliminisala rasprostranjena diskriminacija na tržištu rada.

Preduzeti mere u cilju lakšeg usklađivanja profesionalnog i porodičnog života, kroz podsticanje fleksibilnih radnih aranžmana i obezbediti da se vreme provedeno na pružanju nege članovima porodice uzme u obzir pri obračunu starosne penzije.

vladesataric