U Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda u petak 7. juna 2024. okupili su se najbolji vremešni putopisci iz različitih krajeva Srbije, da prime nagrade ili posebne pohvale dobijene na ovogodišnjem konkursu Amity-ja za najbolji putopis starijih osoba. Došli su iz Babušnice, Zaječara, Valjeva, Kruševca, Novog Sada, Vršca, Smedereva, Smederevske Palanke, Kragujevca i Beograda, ne samo da prime nagrade, već i da se sretnu i upoznaju sa starijim putopiscima iz drugih krajeva, da se druže i da učestvuju na svečanosti povodom 10 godina raspisivanja Konkursa. Od ukupno 27 ovogodišnjih laureata, nagrade je u Beogradu primilo njih 17.
Vidak Maslovarić, književnik, član žirija za izbor najboljih putopisa i recenzent Zbornika „Putopisni prepleti“, u kome su objavljeni isti, u obraćanju publici je naveo da je: „i ove godine zavidan nivo književnog saopštavanja i, nema sumnje, obradovaće ljubitelje putopisnog stvaralaštva, kojima je, kako kaže Miriam Baerd, „putovanje mnogo više od razgledanja spomenika, budući da je u pitanju duboka i trajna promena ideje življenja”. Nagrađeni putopisi i putopisne pesme potvrđuju da to doista jeste tako, budući da sam uveren, da i najoštrije književno kritičko pero tome ne može oponirati. Dakle, verujem da članovima žirija nije bilo lako da donesu konačnu odluku o prvonagrađenima imajući u vidu da su u pogledu književnog sveznačja vrlo često odlučivale nijanse, ali će konačnu reč svakako izreći čitaoci ove već prepoznatljive književne spomenice, jer oni konačno zatvaraju krug.“
Mira Satarić, filolog, članica žirija i lektor zbornika „Putopisni prepleti“, naglasila je pri vođenju događaja: „Priče okupljene u ovim zbornicima, pa i ovogodišnji nije izuzetak, provele su nas brojnim putovanjima: turističkim i poslovnim, slučajnim i dugo željenim, stvarnim i izmaštanim, onima koja su spajala i onima koja su razdvajala. Pokajničkim, pokloničkim i prosvetljujućim. Probudile su i sevdah i merak, donele i nostalgiju za prošlim vremenima i čežnju za nekim mestima koje bismo želeli da obiđemo, podsetile nas na jednu novonastalu reč solastalgiju – žal za promenama u mestu iz koga nikada nismo otišli. Tokom ovih 10 godina, bilo je priča koje su u čitaocima uspele da probude nešto što se u japanskoj književnosti naziva mono-no-aware, a najpribližnije bi se dalo prevesti kao ’duboka svest ili ganutost stvarima, odnosno svetom oko nas’.“
Svako od putopisaca, čiji su radovi objavljeni u Zborniku, dobio je po osam primeraka istog a ostali gosti po jedan primerak.
Nakon što su nagrade laureatima uručile Marija Kuka, Draganova supruga i Nadežda Satarić, urednica Zbornika, bilo je veoma emotivno obraćanje laureata, koji su odgovarali na pitanje: „Šta ih je inspirisalo da se odluče da zapišu svoje priče sa putovanja i kako su se odlučili da ih pošalju?“
Ovaj događaj svojim prisustvom uveličale su i Tatjana Prijić, pomoćnica Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, koja od početka raspisivanja Konkursa podržava isti i Aleksandra Jovanović, urednica Portala Penzin, koji je svih 10 godina raspisivanja Konkursa bio partner Amitiju na sprovođenju ove akcije, kroz koju promovišemo aktivno, zdravo i dostojanstveno starenje. Domaćin, kao i svih prethodnih godina u Biblioteci grada Beograda, bila nam je Isidora Injac.
