Klub književnika u Udruženju književnika Srbije bio je domaćin 7. juna 2024.godine obeležavanju jubileja – 10 godina raspisivanja Konkursa za najbolji putopis starijih osoba. Na jubileju je učestvovalo 70-tak putopisaca, dobitnika nagrada na nekom od predhodnih 10 konkursa i druge zvanice udruženja Amity, koje sprovodi Konkurs.
Jubilej je započeo pesmom „Ovo je Srbija“, koju su izveli članovi hora Hrišćanskog humanitarnog udruženja „Hleb života“.
Nadežda Satarić, predstavnica Amity-ja je u svom uvodnom izlaganju podsetila kako su i zašto Beba Kuka i ona 2014.godine došle na ideju za raspisivanje Konkursa, promociju putovanja starijih i na motivisanje da pišu i objavljuju priče o svojim putovanjima. Epilog tada započete akcije je: 10 realizovanih konkursa, 1.233 učesnika iz Srbije, svih bivših jugoslovenskih republika, drugih evropskih država, Kanade, Kalifornije, Novog Zelanda i Australije, gde žive ljudi koji govore i misle na našem jeziku, 10 štampanih zbornika najboljih putopisa. Zatim brojna književna druženja putopisaca i njihovih poznanika u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i u Vrnjačkoj banji, posete i susreti sa putopiscima iz ustanova socijalne zaštite za smeštaj. Stotina starijih osoba na vikend izletima, po 10 njih svake godine u Vrnjačkoj banji, još 100 starijih su išli na večeru u restoranu u svom mestu. Nova poznanstva i prijateljstva, nova znanja i saznanja – to je sadržaj aktivnog starenja koji promovišemo svo ovo vreme i sve ove godine sa motom: “Nisu bitne godine vašeg života, bitno je kakav život živite u godinama koje imate”.
Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, u svom obraćanju prisutnima između ostalog je rekla: „Radost je, sreća i privilegija biti ovde danas na desetoj godišnjici od ustanovljenja Draganove nagrade i biti deo cele ove priče od početka, a naročito, ovde na ovom mestu gde godinama živi pisana slobodna reč i dijalog i gde živi naša duša. Kao što su danas naši najstariji sugrađani čuvari duše, tako je i pisana reč deo naše duše, i baš ovde u udruženju književnika, ovaj jubilej i treba da se obeleži. Nemerljiv je doprinos Bebe i Marije Kuke, koje su odlučile da na ovakav način pomažu svima nama da stvorimo bolje, pravednije, tolerantnije društvo, ono u kome se ispunjava samo ono što svi želimo, a to je poštovanje. Ne znam ni jednog čoveka, ni ženu, ni dete, koje ne želi da bude poštovano. Mislim da svih ovih 10 godina, svi oni koji su imali prilike da učestvuju, koji su dostavljali svoje priče i putopise, su imali priliku da osete poštovanje na ovim mestima.“
Vidak Maslovarić, književnik, član žirija za izbor najboljih putopisa i domaćin svečanosti u Udruženju književnika Srbije, u svojoj uvodnoj reči izneo je svoje uverenje u svojstvu člana žirija, na svih 10 konkursa: „da su na neki način svi učesnici nagrađeni, jer od onoga što smo dobili, putopisne proze i poezije, nismo naišli ni na jedan rad koji ne zaslužuje pažnju i poštovanje. Čestitke svima koji su se javiljali na Konkurs.“
Beba Kuka, kćerka Dragana u čiju čast je nagrada ustanovljena, u svojoj uvodnoj reči je rekla: „Za mene nema veće nagrade od svega onoga što je Draganova nagrada donela nadam se vama, i velika je privilegija zaista čitati vaše priče, vaše pesme, biti delić vašeg života i biti slušalac onoga što vi želite da podelite. Moje srce je ogromno i punim 50 godina i ovo je jedan od najlepših poklona za mojih pola veka.“
Svi dobitnici nagrada su potom imali prilike da se obrate i odgovore na pitanja koja im je postavljala Beba Kuka. Pitanja su se odnosila na putovanja, pisanja, aktivno starenje, na savete za dug, zdrav i ispunjen zivot.
Na kraju je pročitala pismo koje nam je uputila Jelena Rekić, jedna od dobitnica nagrada iz Australije, a koja nije mogla doći na jubilej: „Ova dobro osmišljena ideja svojim aktiviranjem starijih osoba je više nego poželjna, plemenita i humana. U našoj kasnoj životnoj dobi vi nam vraćate optimizam i nadanje. Mi sa nestrpljenjem čekamo novi konkurs, pišemo, nadamo se, iščekujemo. A ako nam se dogodi i pobjeda, to je za nas svjetlost iza oblaka. Radujemo se više nego deca. Ispunjeni smo oduševljenjem i srećom. U nama se probudi nova snaga i smisao bitisanja. Ovaj konkurs za nas u dijaspori ima poseban značaj u našoj kulturnoj izolaciji. Mi smo daleko od toplih i dragih reči Dobro jutro…“
Ceo ovaj događaj bio je ispunjen odličnom atmosferom, učesnici su bili preplavljeni emocijama i svi su se složili da nam treba mnogo više ovakvih pozitivnih događaja, šansi i prilika za starije ljude.
Foto: Ana Batrićević
