Predstavnica Amity-ja je učestvovala na nacionalnoj konferenciji “Nevidljive heroine Srbije” održanoj na Međunarodni dan seoskih žena, 15. oktobra u Čačku. U svom izlaganju ona je podsetila da među 2,5 miliona žitelja u seoskim sredinama polovina su žene od kojih je million i 50 hiljada punoletnih a skoro svaka treća među njima ima 65 i više godina (336.146 njih). Starije žene sa sela nisu homogena grupa, te je velika razlika da li starije žene žive u regionu Grada Beograda, gde se stvara skoro polovina vrednosti ukupnog bruto društvenog proizvoda Srbije ili žive u regionu Šumadije I Zapadne Srbije, gde se stvara svega 18% ukupne vrednosti BDP-a Srbije.

U svakom slučaju, obeležava ih lošiji socio-ekonomski položaj, jer veći broj starijih žena na selu živi u siromaštvu u odnosu na mlađe žene iz sela i u odnosu na svoje vršnjake/kinje iz gradskih sredina. Od ukupnog broja starijih žena, 101 hiljada njih je bez penzija, naspram 24 hiljade muškaraca, a najveći broj ih potiče upravo iz seoskih sredina. Za one koje žive u dubokom siromaštvu neophodno je obezbediti im minimum materijamlne sigurnosti. One koje su u penzijskom sistemu, uglavnom primaju poljoprivredne penzije, koje iznose 19.800 dinara ili porodične čiji iznos ne doseže ni 14.000 dinara.

Imaju niži nivo obrazovanja u odnosu na mlađe žene sa sela, u odnosu na svoje vršnjakinje iz gradskih sredina i u odnosu na svoje vršnjake, muškarce i iz sela i iz grada. Prema popisu iz 2011. godine, više od 80.000 njih su bile bez obrazovanja, a najveći deo njih je iz seoskih sredina. U poljoprivrednu proizvodnju uključena je više nego svaka peta starija žena mlađa od 70 godina i čak svaka deveta starija od 85 godina. Iako one u znatnoj meri učestvuju u stvaranju ekonomskih vrednosti na selu, one ne učestvuju u razvoju ekonomske i kulturne politike u selima u kojima žive.

Učestvuju samo kada treba da glasaju. Otuda je Nadežda Satarić navela da je nužno da lokalne samouprave izmene Odluke o mesnim zajednicama na način da uvedu minimalnu kvotu za žene, jer i ostale žene sa sela u minimalnoj meri učestvuju u savetima mesnih zajednica, gde se kreiraju odluke koje se i njih tiču retki su slučajevi da su predsednice mesnih zajednica žene.

Stepen uživanja socijalnih prava je daleko niži kod žena sa sela u odnosu na žene iz gradskih sredina. Usluge socijalne zaštite u 2022. godini je koristilo 80.000 žena starijih od 65 godina, od kojih duplo više iz gradskih sredina. Posebno su ugrožene žene starije od 80 godina(73.900) koje žive u samačkim domaćinstvima, a među njima je najviše onih kojima treba podrška drugih lica ili socijalnih i zdravstvenih službi, što bez odgovarajućih usluga podrške u zajednici dovodi do niza problema.

Žene svih uzrasta sa sela su uskraćenije u pogledu korišćenja usluga zdravstvene zaštite, posebno specijalističkih i laboratorijskih pregleda u odnosu na svoje vršnjakinje iz gradskih sredina. Po pitanju usluge kućnog lečenja, potrebe starijih žena na selu mnogostruko su veće od kapaciteta pružalaca ove usluge. Otuda je ukazala na neophodnost pojačanja usluge pomoć u kući I službe kućnog lečenja u seoskim sredinama, zašto su nadležne lokalne samouprave

Naglasila je I da 66% žena svih uzrastau selu a koje su isključivo angažovane u poljoprivredi na uplaćuju doprinose za PIO.Neke od njih nemaju zdravstveno osiguranje.Zato je članom 28 Zakona o rodnoj ravnopravnosti omogućeno da osobe bez obzira na starost, koje nisu zdravstveno osigurane po bilo kom drugom osnovu steknu zdravstveno osiguranje na osnovu neplaćenog kućnog rada, ali se ova odredba još uvek ne primenjuje.Treba da se ta odredba reguliše u Zakonu o zdravstvenom osiguranju.

Organizator ove konferencije bila je Otvorena mreža za poljoprivredu Moj poljoprivrednik.