Predstavnica Amity-ja, Nadežda Satarić je učestvovala na okruglom stolu koji je organizovalo Kolping društvo Srbije na temu: „Prevencija nasilja nad starijim osobama- odgovornost svih nas“. Ona je govorila o odgovornosti zajednice u prevenciji nasilja. U svojoj prezentaciji dala je odgovor na tri pitanja: Koji su faktori rizika za nasilje nad starijim osobama; O važnosti prevencije i mehanizmima prevencije nad starijim osobama; Navela je neke od strategija prevencije.
Govoreći o faktorima rizika naglasila je da individualni faktori, vezani za žrtvu nasilja, češće prepoznaju starije žene kao žrtve i to one koje imaju 70 i više godina starosti, dok su žene uzrasta 65 – 69 godina u istom riziku kao i mlađe žene. U većem riziku su osobe sa kognitivnim ili fizičkim smetnjama, depresivne starije osobe, starije žene koje žive same, udove, ili razvedene, oni stariji ljudi sa većim penzijama…Među faktorima vezanim za počinioce nasilja, najčešće se izdvajaju deca žrtava, partneri, unuci i drugi rođaci, zatim negovatelji i pružaoci drugih usluga starijima (najčešće zdravstvenih). Najčešće su počinioci nasilja osobe sa mentalnim ili emocionalnim poremećajima, zatim korisnici alkohola, droga ili oni sa kriminalnim dosijeom. Među faktorima vezanim za zajednicu i društvene norme treba izdvojiti i ukazati na izolaciju starijih osoba , zatim na umanjivanje njihovih vrednosti, gubitak osnovnih ljudskih vrednosti i sve prisutan jaz među generacijama. Konačno ukazala je i da su neke porodice sklonije nasilju, jer je kod njih nasilje naučeno ponašanje i ono se prenosi sa generacije na generaciju.
Kada su u pitanju faktori rizika za nasilje u ustanovama za smeštaj, gospođa Satarić je posebno izdvojila: nedostatak supervizije nad radom osoblja u ustanovama; neadekvatnu obučenost osoblja, slabo sprovođenje standarda za pružanje usluga, stres i profesionalno izgaranje, nedovoljan broj osoblja, kao i zavisnost korisnika od pomoći drugih osoba.
Govoreći o važnosti prevencije nasilja, naglasila je da je prevencija ključna u osiguranju dostojne starosti, materijalne sigurnosti i u unapređenju kvaliteta života starijih osoba.Po pitanju prevencije država ima obaveze u odnosu na međunarodne usvojene norme i u odnosu na sopstvene zakone i pravila, da spreči nasilje odnosno da olakša njegove posledice. I svi ostali akteri u društvu treba da daju doprinos tome, uključujući i OCD i pojedince.
Mehanizmi za prevenciju nasilja sastoje se u: edukaciji profesionalaca i pružaoca usluga; savetovanju samih starijih po pitanjima ranjivosti i na kraju preporukama za preduzimanje određenih koraka u cilju minimizacije nasilja i njegovog otkrivanja.
Govoreći o strategijama prevencije, navela je univerzalne, usmerene na opštu javnost, koje podrazumevaju vođenje kampanja podizanja svesti javnosti o problemu i dostupnim službama podrške; selektivnim inicijativama, poput onih fokusiranih na starije žene koje su u većem riziku od nasilja u nekom trenutku svog života. Ukazala je na značaj sačinjavanja protokola za preveniranje nasilja prema starijima, poput onih za zaštitu dece od zlostavljanja i poput Opšteg protokola o postupanju i saradnji ustanova u situaciji nasilja nad ženama. Ukazala je i na značaj uvođenja instrumenata za organizovani skrining na nasilje nad starijim ženama, pre svega u sektorima zdravstvene i socijalne zaštite. Ništa manje nije značajno i uvođenje forenzike kod nasilja nad starijima. Ukazala je i na važnost edukacije starijih o njihovim pravima i razvijanje svesti da prepoznaju nasilje, da ga jasno definišu i da znaju da se ono može suzbijati i sankcionisati. Zatim je podsetila na važnost podsticanja starijih da prave lične strategije odbrane, odnosno reakcije na nasilje kome su izloženi. Takođe je važno podsticati umrežavanje starijih i uključivanje u različite forme organizovanja.
Od nemerljivog je značaja i pružanje kontinuirane podrške negovateljima starijih osoba i obučavati ih kako da postupaju u nezi korisnika.Bitno je i razvijanje mehanizama za predupređenje ili umanjenje radnog sagorevanja/prevencije sindroma izgaranja formalnih i negormalnih negovatelja. Na kraju ukazala je i na potrebu i značaj rada sa počiniocima nasilja, na njihovoj rehabilitaciji.
Ovaj skup je održan u sklopu projekta podržanog od Lokalnog ombudsmana grada Novog Sada a na njemu su učestvovali ključni akteri za ovu problematiku na nivou lokalne zajednice u Novom Sadu.
Foto: Kolping društvo Srbije
