Predstavnica Amity-ja Nadežda Satarić učestvovala je na redovnoj godišnjoj konferenciji Mreže “Život bez nasilja”, na temu:” Objedinjenim delovanjem ka društvu bez nasilja – od zakona do prakse”. Ona je na panelu: Rodno zasnovano nasilje nad osetljivim grupama, govorila o Rodno zasnovanom nasilju nad starijim ženama, posebno se osvrćući na situaciju starijih žena koje žive sa fizičkim i/ili psihičkim oštećenjima, onih koje žive na selu , koje žive u siromaštvu koje žive same.

Posebno se osvrnula na neke specifičnosti rodno zasnovanog nasilja kome su izložene, navodeći da se ono događa u odnosima u kojima među osobama postoji velika razlika u moći- manifestacija moći nad onim članovima porodice koji imaju manje moći i/ili zavise od drugih. A upravo je to slučaj sa onima koje žive sa kognitivnim ili fizičkim oštećenjima, koje su funkcionalno zavisne, one sa depresijom, one koje žive u seoskim sredinama, koje žive same, koje su siromašne. Usvojeni stepen vrednosti kod njih je takav da imaju tradicionalnija shvatanja u pogledu polnih uloga, da imaju patrijarhalne obrasce ponašanja u kome su unapred određene rosne uloge-njihovo je da budu dobra žena, koja će da ćuti, sluša I trpi a muškarac će da odlučuje o svemu. Muž će i da je bije, jer je ona njegova žena a to je stvar porodice a ne pitanje društva ili organa zaštite. Njeno je da bude majka i domaćica. Tu i leže razlozi zašto je nasilje nad njima, najbolje čuvana porodična tajna.

Navela je, da po istraživanjima svaka šesta starija žena je doživela neki oblik nasilja nakon svoje 65.godine, a nasilnici su najčešće njena deca, pa muž/partner, unuci i drugi srodnici, pa komšije, poznanici, pružaoci usluga nege i drugih usluga, zatim sasvim nepoznata lica pa onda i institucije u kojima žene koriste neke usluge. Gotovo trećina svih slučajeva nasilja nad njima dolaze od osoba izvan njihove porodice, ali oni uglavnom ostaju ispod radara službi zaštite.

Govorila je i o faktorima rizika za rodno zasnovano nasilje nad starijim ženama, posebno se osvrćući na one žene koje žive u ustanovama za smeštaj. Nedovoljna obučenost osoblja, za komunikaciju i pružanje nege naročito psihički izmenjenim osobama i onima sa nekom drugom vrstom invaliditeta, su jedan od rizika. Zatim nedovoljan broj osoblja za pružanje nege, što dovodi do stresa i profesionalnog izgaranja, onog osoblja koje pruža usluge. Prisutan je i nedostatak redovnog nadzora nad radom ustanova I supervizija nad radom osoblja. Tu je i zavisnost starijih osoba od pomoći drugih.

Navela je i da postojeće mere i usluge nisu u potpunosti adekvatne, ne pružaju pravi odgovor na složene životne situacije starijih žena. Kao primer pomenula je da izmeštanje starijih žena u sigurne ženske kuće, u većini slučajeva, nije za njih pravo rešenje. Onemogućavanje pristupa počinioca žrtvi je takođe upitno ako žive sami u kući/stanu a ona je zavisna od njegove nege i podrške. Lečenje počinioca nasilja, ako je on član porodice, je najveća želja starijih žena, žrtava, a ta mera uglavnom izostaje. Nedostaju obuke i podrška neformalnim kao i formalnim negovateljima (članovima porodice i zaposlenima u ustanovama) koji brinu o osobama sa demencijom i fizički zavisnim, na teme kako da komuniciraju sa korisnicima i kako da im pruže uslugu bez akata nasilja i diskriminacije.

Govorila je i o tome da nema dovoljno lekara gerijatara a ostali nisu dodatno edukovani niti svi senzibilisani za probleme starijih, pa često i ne razaznaju povrede od nasilja u odnosu na druge vrste povreda a ne radi se ni redovni skrining na nasilje, te otuda mnogi slučajevi ostaju neidentifikovani i ne zaštićeni. Dva predloga gospođe Satarić ušla su u zaključke konferencije:

• Prvi je da se normativno reguliše da sud u porodično pravnoj zaštiti žrtava nasilja može naložiti obaveznu meru psihosocijalne podrške i lečenja počinioca nasilja.
• Drugi je da se u preventivne mere uvede i sprovođenje obaveznih programa obuka i podrške za neformalne negovatelje (srodnike psihički obolelih starijih žena) i formalnih negovatelja (zaposlenih u ustanovama) na teme uspešnije komunikacije i pružanja nege i podrške obolelima, koji žive u kućnim uslovima ili u ustanovama za smeštaj.

Ovu konferenciju su organizovali Pokrajinski ombudsman i Ministarstvo pravde, 2.decembra 2024.godine u Novom Sadu.