Amity

Značaj pozitivnog aktivnog starenja

Vladalo je veliko interesovanje, mahom starijih sugrađana, za ovu našu tribinu koju smo danas realizovali na XIV Jesenjem festivalu zdravlja u Domu omladine u Beogradu.

Pričali smo o aktivnom starenju zato što ono može doprineti boljem zdravlju, a samim tim i kvalitetnijem životu u godinama koje imamo, sreći i većem zadovoljstvu.

Aktivno starenje podrazumeva borbu protiv socijalnog isključivanja, aktivno učešće u društvu i ono podstiče zdravo starenje. Samo kroz rad i svoju stalnu aktivnost, čovek može da ispunjava i osnovni i krajnji smisao svog života.

Skrenuli smo pažnju na neke od faktora koji doprinose da u kasnijoj životnoj dobi budemo aktivniji, kao što su:

  • Dosadašnji životni stil, odnosno značaj upražnjavanja zdravih stilova života još od najranijih dana.
  • Želja i potreba za društvenim kontaktima, posebno nakon penzionisanja, kada smo praktično zatvorili jedan ciklus svog života
  • Želja da se ostane u kontaktu sa vršnjacima, sa unucima, želja da se uživa u životu
  • Briga o telesnoj težini i sopstvenom zdravlju
  • Sujeta – mogu drugi a ja ne…

Govorili smo zašto je važna fizička aktivnost i u godinama 70+ i ukazali na dva mita o fizičkoj aktivnosti kada su u pitanju starije osobe. Prvi je da to mora biti džogiranje, plivanje, vežbanje u teretani, a drugi da moramo da uradimo sve i odjednom. Ne, dovoljno je upražnjavati umerenu fizičku aktivnost kao što je npr. šetnja po 30minuta dnevno, od kojih ujutru 20 a predveče 10 i tako 5 dana nedeljno.

Umerena fizička aktivnost i vežbe:

  • Pomažu da se odlože ili preveniraju neke hronične bolesti;
  • Smanjuju rizik od padova i preloma;
  • Poboljšavaju raspoloženje i smanjuju depresiju;
  • Povećavaju mentalnu aktivnost;
  • Povećavaju nivo očekivanja od života;

Stalna mentalna aktivnost je važna zato što:

  • Doprinosi očuvanju sposobnosti pamćenja, razmišljanja i učenja.
  • Se njome i intelektualnom radoznalošću smanjuju efekti starenja
  • Mozak gubi kondiciju ako ga ne vežbamo

Dali smo i neke od saveta kako u starosti održavati mozak aktivnim:

  • biti optimističan – odluka kako želim da se osećam svakog jutra će odrediti način kako ću se osećati celog dana
  • ostati društveno povezan – istraživanja su pokazala da ljudi koji su u kasnijem dobu društveno aktivni i održavaju kontakt sa porodicom kasnije ispoljavaju simptome Alchajmerove bolesti od onih koji su bili društveno izilovani
  • ostati duhovno povezan – ako negovanje vaše duhovne strane ima značenje za vas, sačuvajte ovaj aspekt života.
  • priključiti se grupi – učlaniti se u klub čitalaca ili volontersku grupu, plesnu grupu i komunicirati sa svetom oko vas
  • potražiti pomoć u lečenju depresivnih stanja – izbegavati samoinicijativno uzimanje sedativa ili konzumiranje alkohola
  • razvijati dnevne rutine – kako bi se lakše zapamtio sled aktivnosti, npr. uzimati propisane lekove uvek u isto vreme, ostavljati ključeve na istom mestu.
  • neka mozak bude aktivan svakog dana – zato ponekad promenite neke od svojih svakodnevnih navika – češljajte se drugom rukom, promenite mesto sedenja, idite u prodavnicu drugim putem, probajte nešto od hrane što ranije niste jeli ili niste voleli…
  • započeti novu aktivnost kako bi se obezbedio izazov za mozak – bavljenje novim hobijem, učenje novog jezika, pisanje dnevnika, beleženje recepata kako se nekada spremala hrana ili tajne starih zanata…

Tribinu je otvorila u ime domaćina, dr Nada Macura, a moderator i uvodničar bila je gospođa Nadežda Satarić, dok su svoja iskustva i primere dobre prakse, sa publikom podelili gospođa Nataša Veličković, srećna penzionerka iz Beograda i gospodin Vidak Maslovarić, književnik i doskorašnji urednik radio emisije “Doživeti stotu” na Radio Beogradu 1.

Dr Ljiljana Planić je govorila o tome na koji još način možemo da održimo svoje telo mladim, lepim i dugovečnim, upotrebom kućnog melema spravljenog od mešavine 2 pantenola i 1 jekoderma.

Na samom kraju, podsetili smo se misli Jovana Dučića, izrečene pre 80-ak godina: “Svi ljudi kopaju: svi ljudi od akcije, od poleta, od sile, od vere u život i cilj, i od vere u neverovatno i nemoguće. Jedni kopaju u polju i šumi; drugi u ideji, u idealu, u himeri; treći u intrigi i zločinu”. Ovom mišlju smo i završili tribinu, uz poruku da budemo ljudi koji kopaju u ideji, u idealu, u himeri, koliko mogu u polju i šumi, a nikako oni koji kopaju u intrigi i zločinu.

vladesataric