Amity

Ruže za stručnjakinje iz Savetovališta i poštovanje za volontere

Nakon okončanja vanrednog stanja zbog pandemije Covid 19 u Savetovalište za neformalne negovatelje u Kragujevcu, dolaze 71-godišnja gospođa Drage i njen 41-godišnji sin Milo sa ružama za dr Suzanu, Milenu i Nenu iz Savetovališta. One su kako kaže gospođa Drage, svojim činjenjem pomogle njihovoj porodici i učinile Mila veoma srećnim usred vanrednog stanja i korone virusa.

Naime Milo je, kako njegova majka Drage kaže, od rođenja 1979. godine imao teže smetnje u razvoju i svi tadašnji najveći stručnjaci u Jugoslaviji i u Rusiji su govorili da nikada neće stati na noge.
Roditelji nisu gubili nadu “Jer je Milo rođen iz ljubavi i došao na svet željen i ceo život smo mu posvetili”. Danas Milo, iako govori otežano, hoda uz pratnju roditelja, pliva i uživa u životu. Drage ili njen 76-godišnji suprug svakodnevno izlaze u šetnju sa sinom Milom. Imaju oni još dve kćerke, obe su završile fakultete, zaposlile se, osnovale svoje porodice i žive svoje živote. A oni su svoj život podredili Milu.

Kada je u martu 2020. zbog pandemije proglašeno vanredno stanje uvedena je zabrana izlaska iz stana/kuće za starije od 65 odnosno 70 godina u seoskim sredinama. Ova mera je značila da nema više izlaska ni Milu iz stana. Već posle dva tri dana on je postao izuzetno nervozan i roditelji nisu znali šta će sa njim. Poremećena mu je dnevna rutina, nije bilo izlaska napolje u uobičajene šetnje i to je dovelo do pogoršanja njegovog stanja. Čuli su za Savetovalište za neformalne negovatelje i javili se telefonom sa vapajem za pomoć. Pored telefona je dežurala preduzimljiva doktorka Suzana Perović, koja je odmah reagovala i našla način kako prevazići izazov i omogućiti Milu, preko potrebne šetnje. Obratila se koordinatorki Savetovališta i sekretarki Crvenog krsta gospođi Neni, sa predlogom da se uključe i pomognu volonteri koji su već od ranije senzibilisani za inkluzivni pristup u radu sa osobama sa invaliditetom. Tako je i bilo i već od sutradan gospođa Nena je obezbedila dva para volontera: Jovana i Marlenu i Aleksu i Martu koji su svakodnevno, u vreme kada je inače Milo izlazio u šetnju, odlazili do ispred stana porodice Lubarda, gde ih je već po predhodnom dogovoru čekao Milo. Išli su sa njim u šetnju, išli u Crveni krst gde je bilo još volontera koji su odlazili u porodice starijih noseći im pakete namirnica ili hranu, lekove.. Sa njima je išao i Milo i nosio je i on hranu. Nisu mu smetale ni rukavice za ruke, ni maska na licu. Za njega je to bio novi život. I on se osetio korisnim, uživao je u tim trenucima, i vraćao se kući izuzetno srećan. Tako je bilo sve vreme vanrednog stanja, a kada je ono završeno prezadovoljna majka je pošla sa sinom da lično zahvali njihovim “spasiteljkama”, a Milo je poneo i ruže iz bašte za njih. Gosođa Drage je imala potrebu da na neki način zahvali i svim volonterima Crvenog krsta koji su svakodnevno unosili novu radost u Milov život pa je za sve njih priredila sedeljku. Zajedno sa sinom slala je razglednice sa mora gde je kasnije, tokom leta, bila porodica Lubarda. Kontakti Milovi sa volonterima nisu prekinuti ni danas više od pola godine od završetka vanrednog stanja.

Decembar 2020. Beograd mr Nadežda Satarić, Amity

Priča je nastala u okviru projekta “Razvoj savetovališta za neformalne negovatelje zavisnih osoba i promocija preraspodele neplaćenog rada”, koji je deo projekta „Rodno odgovorno upravljanje – Preraspodela neplaćenog rada”, koji sprovodi Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women), u saradnji sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost, a uz podršku Vlade Ujedinjenog Kraljevstva i Britanske ambasade u Beogradu.

vladesataric