Amity

Zauzmi stav protiv starosne diskriminacije

Ovo je tema ovogodišnjeg obeležavanja Međunarodnog dana starijih osoba. To je prilika da se još jednom ukaže na doprinose koje su stariji ljudi dali i daju društvu, kao i da se podigne svest o pitanjima i izazovima starenja u današnjem svetu.
U maju 2016. Svetska zdravstvena organizacija je usvojila Globalnu strategiju i akcioni plan o starenju i zdravlju, koja je poziv za globalnu kampanju za borbu protiv starosne diskriminacije. Krajnji cilj je unapređenje svakodnevnih iskustava starijih ljudi i donošenje optimalnih politika, koje se njih tiču.

U našoj sredini, ejdžizam, odnosno starosna diskriminacija je svakodnevni izazov za oko 200 hiljada radnika, starosti između 50 i 64 godine, koji su ostali bez posla i koji ne uspevaju da dobiju novu šansu za rad, kako bi iz radnog odnosa otišli u penziju, a ne sa tržišta rada.
Za više od 100 hiljada osoba starijih od 65 godina, koji nemaju redovna lična primanja, prihode od imovine, niti srodnike koji su u mogućnosti da ih izdržavaju, a nisu uspeli da se uključe u državni sistem novčane socijalne pomoći, svakodnevni je izazov dnevno preživljavanje i sastavljanje kraja s krajem.

Za više od 136 hiljada starijih, koji su, prema istraživanjima, u prošloj godini pretrpeli neki vid zlostavljanja, izazov je kako da zacele rane, ne samo na telu, već i u duši.

Razlozi za diskriminaciju iz koje proizilazi i nasilje prema starijima i isključenost starijih radnika iz procesa rada, leže u stereotipima i predrasudama, koje mlađi imaju prema njima. Neki od tih stereotipa su da su teret društvu, da ne mogu da primaju nova znanja i stiču nove veštine, da su bolesni i bespomoćni, da su škrti, tvrdoglavi, svadljivi…

Istine su sasvim drugačije. Tek svaka četvrta osoba sa 65 i više godina ima potrebu za nekim vidom podrške za samostalno funkcionisanje u okviru stana, kuće, lokalne zajednice. Većina njih radi do duboke starosti, izdržavajući i sebe, a u ponekim situacijama i druge, bilo kroz plaćeni ili neplaćeni rad. Koliko vredi to što bake i deke čuvaju unuke, spremaju ručkove svojoj deci, dok su oni na poslu ili van kuće? Koliko je starijih žena koje brinu o bolesnim članovima porodice? Koliko njih se volonterski angažuje na pomoći drugim nemoćnim starijima, ali i mlađim članovima zajednice, kada je to potrebno?

Tačno je da stariji ljudi više ne pamte brzo, kao što su to mogli u mlađoj životnoj dobi, ali oni jesu sposobni da uče i unapređuju svoja znanja i svoje veštine. Godine starosti nisu presudne za sposobnost učenja i primanja novog znanja, već motivacija, stil učenja, praktična primena naučenog, mentalne sposobnosti pojedinca i dostupnost novih znanja. Na sposobnost pamćenja može uticati bolest, stres, zabrinutost, a to je svojstveno za bilo koji uzrast, tj. starosnu dob.

Činjenica je da se neki zdravstveni problemi češće javljaju kod starijih osoba, ali bolest i/ili invalidnost nije obavezni deo starenja, posebno ne kada govorimo o „mlađoj starosti“. Osoba stara 60 godina, u Srbiji, može da očekuje još 19 godina života, od kojih 16 godina u zdravlju. Značajnije zdravstvene probleme češće imaju osobe u dubokoj starosti.

Škrtost, tvrdoglavost i svadljivost mogu biti svojstveni pojedincima iz bilo koje grupe, a ne samo među starijima.

Zato je 1. oktobar, Međunarodni dan starijih, prilika da još jednom ukažemo na značaj i doprinos koji stariji ljudi daju našoj društvenoj zajednici, a istovremeno da podsetimo i članove porodica, državu i društvo u celini na obavezu da se pruži pomoć i obezbede servisi i usluge za one starije kojima je to neophodno.

vladesataric