Amity

Ženska platforma za razvoj Srbije – dijalog o napretku

Predstavnica Amity-a, Nadežda Satarić, učestvovala je na skupu koji je imao za cilj postizanje dogovora oko prioriteta unutar oblasti definisanih „Ženskom platformom za razvoj Srbije“ za 2017. i 2018. godinu. Od 12 oblasti koje sačinjavaju platformu, gospođa Satarić je predstavila postignuća od novembra 2014. do septembra 2016. u oblasti Socijalna politika i ekonomija staranja.

Ova oblast je posebno važna za žene, i to zbog najmanje 3 razloga. U ekonomiji staranja i socijalnoj zaštiti, žene dominiraju i kao pružaoci i kao korisnici usluga. Treći razlog je što, iako je ukupna stopa zaposlenosti žena znatno niža nego kod muškaraca (38,5%) ogromna je njihova skrivena nezaposlenost, jer među neaktivnima a koji ne traže posao zbog brige o deci i ostalim nesposobnim osobama 96% su žene, a samo 4% su muškarci. To je i zbog toga što nedostaju usluge u zajednici koje se obezbeđuju kroz sistem socijalne zaštite. Žene na neplaćenim poslovima provode skoro 5 sati dnevno, a muškarci duplo manje.

Socijalne politike koje su donošene kod nas posle 2000.godine su uglavnom neadekvatne i nisu imale razvojnu dimenziju, često nekompatibilne, čak i u sklopu istog resora. Kao posledicu toga imamo neefikasan sistem socijalne zaštite čije posledice u najvećoj meri osećaju najranjivije kategorije stanovništva kojima su potrebne usluge u zajednici i žene. One opet, najviše trpe, jer su one najčešće neformalni negovatelji, bilo da su zaposlene ili nezaposlene. Zatim to su i primaoci novčanih socijalnih pomoći jer ih ona uopšte ne izvlači iz dubokog siromaštva i nema funkciju koju bi trebalo da ima – da izađu iz sistema socijalne zaštite i da normalno žive od svoga rada.

U izveštajnom periodu, napravljeni su minimalni pomaci na bolje, ali to nije dovoljno. Čak i kada su formalno-pravno urodnjene politike i propisi, u praksi to ne funkcioniše uvek i svugde. Tako, na primer, kada je u pitanju nasilje u porodici mi u postupanju izdvajamo žrtvu (najčešće ženu), a ne nasilnika iako zakon kaže drugačije. Nije bolja stvar ni sa statistikom jer od ukupno 12.185 slučajeva prijavljenog porodičnog nasilja u 2015.godina, ne znamo u koliko slučajeva su žene žrtve. Postupak pred sudom pokrenut je samo za 391 slučaj.

Najveći je napredak u postignućima Ministarstva rada, zapošljavanja,… na licenciranju ustanova socijalne zaštite i stručnih radnika, pružalaca usluga, što je preduslov za kvalitetnije usluge koje pružaju korisnicima i za monitoring i evaluaciju rada ustanova. Na početku izveštajnog perioda, bilo je 45 licenciranih ustanova, a u septembru 2016. godine, 188 (još 143 su dobile licencu). Takođe, važan je napredak što je konačno, posle usvajanja Zakona o socijalnoj zaštiti 2011, donet podzakonski akt – Uredba o namenskim transferima u martu 2016. i na osnovu nje izvršena prva distribucija novca iz nacionalnog budžeta lokalnim samoupravama za razvoj i unapređenje usluga u lokalnoj zajednici.

Kakav će uticaj ove mere imati na žene, muškarce i decu i kvalitet njihovog života, to ćemo tek videti.

U tematskoj sesiji – Definisanje prioriteta za 2017. i 2018.godinu, gospođa Satarić je dala sledeće predloge za navedenu oblast, koji su i usvojeni:

Na nivou politika: Doneti novi Zakon o socijalnoj zaštiti u kojem će mere za suzbijanje siromaštva (materijalna davanja) biti unapređene na način da obezbede veći obuhvat siromašnih i veće iznose. Unaprediti mere za povećanje zapošljavanja radno sposobnih, posebno žena, uz dodatne afirmativne mere, kao što su: mogućnost rada od kuće za poslove koji to dozvoljavaju, fleksibilno radno vreme za žene, rad sa skraćenim radnim vremenom…

Insistirati na što skorijem donošenju Akcionog plana za Program reformi politike zapošljavanja i socijalne politike u procesu pristupanja EU, kao i na realizaciji istog. Kroz Akcioni plan insistirati na uspostavljanju sistema nezavisnog monitoringa i evaluacije prava i usluga u oblasti politika i njihove primene.

Razvoj usluga u zajednici: Povećati obuhvat korisnika i teritorijalnu raspoređenost postojećih usluga na način da iste budu dostupnije upravo onima kojima su i najpotrebnije i koji su najisključeniji (deca sa smetnjama u razvoju, osobe sa invaliditetom i starije osobe iz seoskih sredina, žrtve nasilja,…), a među njima, posebno povećati obuhvat žena. Uspostavljati i razvijati nedostajuće usluge i servise u lokalnim zajednicama za psihički izmenje osobe, za osobe koje pate od demencije, za umiruće bolesnike i za one koji imaju potrebe za palijativnim zbrinjavanjem.

vladesataric

Ostavi odgovor

Vaa email adresa nece biti objavljena. Molimo Vas popunite polja ispod *

pet + 8 =