Amity

Učestvovali smo u obeležavanju Međunarodnog dana toleranicije na Novom Beogradu

Juče, 16.novembra 2016. i predstavnica Amity-a je bila jedna od uvodničarki na tribini održanoj u opštini Novi Beograd i govorila je kako uspostaviti bolje međugeneracijsko razumevanje koje vodi ka većoj toleranciji. U publici, među skoro 200 prisutnih, našle su se zajedno, na jednom mestu, tri generacije – učenici VII i VII razreda OŠ “Branko Radičević” sa Novog Beograda, učenici Farmaceutsko-fizioterapeutske škole “Zvezdara”, stručni radnici iz socijalne zaštite i obrazovanja, i najstariji sugrađani sa Novog Beograda.

U fokusu obraćanja gospođe Satarić bili su učenici i ona je, tokom svog izlaganja, kroz pitanja uspostavila interaktivni odnos sa njima. Razgovarali su o tome kada smo mi to tolerantni?

Tolerantni smo:

  • kada prihvatamo drugačije od sebe – one koji se od nas razlikuju po uzrastu, po materijalnom stanju ili socijalnom statusu, po nacionalnosti, po bolesti, po boji kože…). Razlike su bogatstvo. Bez razlika mi ne možemo razviti odnos prema drugima. One nam pomažu da razumemo koliko je svako od nas različit i koliko je svako od nas u manjini, a da svi zajedno možemo postati većina koja će u razlikama videti vrednost i koja će prema razlikama razviti pozitivan stav.
  • kada se družimo iako smo različiti.
  • kada se pristojno vladamo.
  • kada rešavamo sukobe bez nasilja. Na prvom mestu mislim na vršnjačke sukobe, ali i na sve druge, sukobe sa roditeljima, sa nastavnicima, sa starijima, sa mlađima… Kada je sukob takav da ne možemo sami međusobno da ga rešimo, treba naći treću stranu, u koju mi sukobljeni imamo poverenja, kao nepristrasnu – koja će imati ulogu posrednika.
  • kada umemo da slušamo i da razumemo sagovornika.
  • kada imamo osećaj odgovornosti prema drugima
  • kada imamo poštovanje prema drugima – ako mi druge ne poštujemo ne možemo očekivati da oni poštuju nas

Povezanost sa drugima i stvaranje tolerantne zajednice su najviše vrednosti svake osobe, a prirodno je da sticanjem tih vrednosti imamo više razumevanja za razlicitosti i postajemo tolerantniji.

Potom je razgovarala sa učesnicima o tome zašto smo ponekad netolerantni prema drugima ili drugačijima?

Zbog nepoznavanja ili nedovoljnog poznavanja neke osobe, nekog fenomena ili pojave – ono što nam je nepoznato to nam uliva strah –nekada možemo imati predrasudu prema nekome ili nečemu jer nismo bili u prilici da razumemo drugu stranu medalje.
Zato što smo to naučili u porodici, vršnjačkoj grupi, školskom ili nekom drugom okruženju.
Iz nedostatka strpljenja…

Porodica je prva grupa u kojoj, putem socijalnog učenja, stičemo bazične stavove i vrednosti, a zajedno sa njima i predrasude. Kasnije, ulogu naših socijalnih učitelja preuzimaju vršnjačke grupe, školske i sve druge, čiji članovi vremenom postajemo: profesionalne, prijateljske, političke, verske, nacionalne…

Tolerancija podrazumeva, ne samo prihvatanje, već i poštovanje i uvažavanje različitosti. Tolerancija je ne samo moralna dužnost svakog od nas, već je ona politički i zakonit zahtev i uslov za mir među ljudima. Ona podrazumeva mnogo više od popustljivosti – mora biti zasnovana na otvorenosti, komunikaciji, slobodi mišljenja i uverenja, kao i na znanju.

Ukazala je na značaj međugeneracijskog dijaloga za veću toleranciju prema najstarijima.

Činjenica je da je međusobna netolerancija često prisutna u različitim oblicima, npr. postoji netolerancija mladih prema starijima, ali i obrnuto, starijih prema mladima. Uglavnom, ta netolerancija je posledica stereotipa i predrasuda koji vladaju i kod jedne i kod druge uzrasne grupe. Mladi starije uglavnom doživljavaju kao ljude „čije je vreme prošlo“, nisu više od koristi, kao sebične, škrte, dosadne, džangrizave, depresivne, bolesne, senilne… Smatraju da stariji ne mogu da usvajaju nova znanja i uglavnom ih povezuju sa ružnoćom.

Stariji, sa druge strane, imaju nerazumevanje prema mladima i doživljavaju ih kao „neznalice“ koje se prave da sve znaju, zatim kao bahate, zatim da ne slušaju starije, da neće da rade a hoće ’leba bez motike’, da spavaju do podne,… Razlog ovome je, svakako, i u nedovoljnom poznavanju pojedinaca iz jedne od starosnih grupa, specifičnosti i karakteristika života „one druge“.

Naglasila je da nedostaje međugeneracijski dijalog – njega često manjka i u samim porodicama, u kojima su roditelji uglavnom zauzeti brigom o obezbeđivanju minimuma za preživljavanje, a deca za to vreme, prepuštena društvenim mrežama, video igricama, ulici…

Možda, dok ovo čitate, i vi mislite o nekoj starijoj osobi koja vas “baš nervira” ili koja vam često “zvoca”. Stavite po strani to što vas nervira i smislite jednu dobru osobinu te osobe. Samo jednu osobinu za početak.
Kada budete uspeli da se setitite i navedete jednu dobru osobinu osobe koja vas “baš nervira” napravićete prvi korak ka boljem razumevanju te druge osobe i uspostavljanju tolerancije. Kako stara kineska poslovica kaže, “put od hiljadu milja počinje prvim korakom”. Dakle svaka promena, svaki novi put, tako i onaj koji vodi povišenom stepenu tolerancije i boljem razumevanju druge osobe koja je različita od nas, počinje prvim korakom. Ako ste uspeli da se setite jedne dobre osobine osobe koja vas inače “jako nervira”, vi ste upravo napravili taj prvi korak ka boljem razumevanju i toleranciji.

Kada vas neko od starijih nervira, vi treba da se prisetite da ta starija osoba takođe poseduje niz pozitivnih osobina koja su značajne i važne. Takođe, treba da se prisetite i da je ta starija osoba nekada bila dete vašeg uzrasta, da je bila adolescent, da je imala prve ljubavi i zaljubljivanja i prva nerviranja zbog zvocanja starijih… To sve treba da imate u vidu pre nego što bilo šta pomislite o njoj ili joj se obratite.

Na samom kraju, rezimirala je da je tolerancija prepoznavanje, prihvatanje i uvažavanje različitosti. Važno je da svi mi budemo tolerantni, a ključne osobine koje treba da negujemo da bismo takvi bili su: da se pristojno vladamo; da imamo poštovanje prema drugima i drugačijima i da imamo osećaj odgovornosti prema drugima.

Unapređujmo međugeneracijski dijalog jer nas on sve obogaćuje i čini boljim i tolerantnijim ljudima.

Da bi pokazala da stariji i te kako mogu biti od koristi i imaju znanja i vrednosti, predstavnica Amity-a je najavila svoju gošću, gospođu Natašu Lukić, koja je sve prisutne malo opustila jogom smeha, uz napomenu da ništa bolje ne povezuje ljude, bez obzira na godine, od smeha.

Veliku zahvalnost dugujemo Centru za brigu o starima, deci i osobama sa invaliditetom “Novi Beograd” a posebno gospođi Milki Milovanović-Minić, koja je bila domaćin ovog skupa i omogućila nam učešće na istom.

vladesataric

Ostavi odgovor

Vaa email adresa nece biti objavljena. Molimo Vas popunite polja ispod *

jedanaest − tri =