Osamnaestu godinu za redom, na teritoriji cele Srbije, realizujemo Projekat „Mreža mobilnih timova za pomoć najugroženijim pojedincima i porodicama iz izbegličke i internoraseljeničke populacije“, a pod pokroviteljstvom i uz finansijsku podršku UNHCR-a.
Izlazak ka korisniku (autrič) bio je u fokusu našeg pristupa kada je Amity osnovan 1999. godine, a sa ciljem unapređenja i razvoja onih aspekata tadašnjeg sistema socijalne zaštite, koji su bili prepoznati kao nedovoljno razvijeni ili nedostajući. Taj pristup zadržali smo i do danas, i kroz Mrežu saradnika/mobilnih timova, socijalnih radnika i psihologa, izlazimo na teren tamo gde ti ljudi žive, identifikujemo najranjivije i pružamo im psihosocijalnu podršku ili ih upućujemo odnosno pomažemo da se uključe u oficijelne sisteme zaštite. Radimo to u partnerstvu sa NVO-ima Novosadski humanitarni centar i Sigma plus sa kojima smo, kao nosilac Projekta, i potpisali ugovore o saradnji i u 2017.
Ove godine, pokušaćemo zajednički da unapredimo životne uslove za 5.000 najugroženijih pojedinaca iz internoraseljeničke populacije sa Kosova i Metohije (IRL) i 5.300 izbeglica iz bivših jugoslovenskih republika, koji žive u privatnom smeštaju i u 5 kolektivnih centara.
Podržavaćemo njihovu bolju socijalnu integraciju i doprinosićemo stvaranju uslova za kvaliltetniji pristup zagarantovanim pravima iz oblasti socijalne i zdravstvene zaštite i obrazovanja.
Danas, u Srbiji živi 203 hiljade IRL, od kojih je, prema raspoloživim podacima, skoro polovina u potrebi za podrškom. Svega 12% njih poseduje svoj stan ili kuću u centralnoj Srbiji. Gotovo 3.500 starijih (65+) IRL živi u samačkim domaćinstvima (15,1% žena u poređenju sa 3,2% muškaraca) što ako se uzme u obzir da je 78,4% njih hronično obolelo, povećava rizik od zanemarivanja, ali i potrebu za dodatnom podrškom.
U Srbiji još uvek sa izbegličkim statusom živi skoro 30 hiljada izbeglih iz bivših jugoslovenskih republika. Oni ne mogu da ostvare sva prava iz oblasti socijalne zaštite i penziono-invalidskog sistema, jer nisu naši državljani, a i ona koja mogu, to im je otežano zbog nedostatka dokumentacije, ali češće nedostatka informacija, preobimne administracije i fizičke nepristupačnosti. Najstarija lica, samohrani roditelji, osobe sa invaliditetom i hronično oboleli predstavljaju posebno ugrožene grupe koje teže ostvaruje svoja zagarantovana prava. Preko polovine njih su stariji od 60 godina i ne mogu se u dovoljnoj meri osloniti na mlađe članove porodice, jer su oni pre više godina otišli u drugu državu ili često i na druge kontinente. Njima je pomoć socijalnih radnika i psihologa iz Mreže i najpotrebnija, posebno za one koji su hronično oboleli ili sa psihičkim ili fizičkim poteškoćama.
Za one koji su uzeli državljanstvo, a još uvek nisu rešili svoje stambeno pitanje, niti su se zaposlili, podržavamo i pomažemo da se uključe u Regionalni program stambenog zbrinjavanja i dohodovne programe čija je realizacija upravo u toku.
Trenutno, prema procenama, u Srbiji boravi i oko 7.000 migranata i azilanata, a i dalje se nastavlja njihov priliv. Kroz ovaj Projekat, identifikovaćemo i pružiti podršku za oko 1.200 onih koji su u potrebi, a nalaze na istoku Srbije, na granici sa Bugarskom i u Zapadnoj Srbiji.
Mobilni timovi na terenu 7 opština (Dimitrovgrad, Pirot, Zaječar, Niš, Bosilegrad, Negotin i Lajkovac) radiće profajling, pružati podršku i distribuirati im humanitarnu pomoć i po potrebi ih upućivati na druge pružaoce pomoći.
