Amity

Obuka o mapiranju dece sa smetnjama u razvoju u Novom Pazaru

Kod nas u Srbiji još uvek ne postoji razvijen multisektorski sistem rane identifikacije dece sa smetnjama u razvoju, radi njihovog uključivanja na rehabilitacione tretmane, servise podrške u lokalnim zajednicama i u obrazovanje. Ova deca se uglavnom identifikuju u zdravstvenim ustanovama prilikom rođenja, ili kasnije tokom redovnih sistematskih pregleda koji se organizuju za decu. Nakon toga, deca dobijaju medicinski tretman, a roditelji su „prepušteni sami sebi“, da se informišu, ostvare neko pravo ili uslugu i rade na integrisanju svog deteta u lokalnu zajednicu, bez podrške.

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, od ukupne populacije dece, oko 7% su ona koja imaju neke od smetnji u razvoju. Po toj proceni, u Srbiji, među 1.285.071 dece, ima oko 90 hiljada dece sa smetnjama u razvoju. U 2016, na evidenciji Centara za socijalni rad, bilo je 10.298 dece sa smetnjama u razvoju, što je obuhvat manji od 1% od sve dece.

Zato, pod pokroviteljstvom UNHCR-a, a u okviru realizacije Projekta „Podrška lokalnoj integraciji izbeglica iz bivše Jugoslavije i interno raseljenih lica“, vršimo obuke stručnjaka iz Centara za socijalni rad i povereništva Komesarijata i na temu izlaska na teren i identifikacije najisključenije dece sa smetnjama u razvoju. Na prvoj obuci na ovu temu, realizovanoj u Novom Pazaru, 03. jula 2018, učestvovali su stručnjaci iz Centara za socijalni rad: Kraljevo, Vrnjačka Banja, Novi Pazar i Tutin.

Učesnici obuke su pokazali veliko interesovanje, posebno za korake u mapiranju ove dece, mehanizme i alate koji se mogu koristiti za te svrhe, zatim za deo koji se odnosi na međunarodna i domaća iskustva u ranoj identifikaciji ove dece. Vodila se velika diskusija i o specifičnostima porodica koje imaju decu sa smetnjama u razvoju, kako komunicirati sa decom i njihovom porodicama i kako im obezbediti potrebne, a nedostajuće servise i usluge u lokalnim zajednicama. Bilo je i dosta pitanja i nedoumica, kako postupati u pojedinim situacijama, kao na primer: kako da roditelj deteta sa autizmom, koje je na pragu punoletstva, postupa u slučajevima izražene agresivnosti deteta? Kako se ponašati u slučajevima kada je neposredni staratelj detetu, stručni radnik iz Centra za socijalni rad, a dete se nalazi na smeštaju u ustanovi socijalne zaštite i stalno beži iz ustanove?

Edukatorke na obuci bile su Nevenka Bogdanović, psihološkinja iz Kragujevca i Nadežda Satarić, socijalna radnica iz Amity-a.

Učesnici obuke su konstatovali da su im neophodne ovakve edukacije, kako bi unapredili svoj rad sa visokoranjivim kategorijama dece, ali su isto tako i konstatovali da to nije dovoljno, već da je potrebno kadrovski ojačati Centre i obezbediti brži razvoj neophodnih servisa u lokalnim zajednicama, koji bi pružali neophodnu podršku novoidentifikovanoj deci sa smetnjama u razvoju i njihovim porodicama.

vladesataric

Ostavi odgovor

Vaa email adresa nece biti objavljena. Molimo Vas popunite polja ispod *

pet × 1 =