Amity

Koliko zaostajemo u primeni novih metoda i koncepta nege zavisnih osoba

Autorka teksta: mr Nadežda Satarić

Otišla sam tokom vikenda po pozivu na predstavljanje metode i druge po redu beogradske Škole bazalne stimulacije. U pozivu je naglašeno da je ’bazalna stimulacija’ vodeći koncept nege osoba sa posebnim potrebama, invaliditetom, neurološkim oboljenjima, demecijom i Alchajmerom. Spada u ekskluzivne metode nege, primenjuje se u zdravstvenim ustanovama, ustanovama socijalne zaštite i u kućnim uslovima u najbogatijim evropskim zemljama.

Slušajući izlaganje dr Mirjane Micović, postalo mi je jasno da se tu radi o jednom, za mene, novom konceptu odnosno pristupu u nezi i rehabilitaciji osoba sa velikim oštećenjima koji podrazumeva aktiviranje čulnih područja i stimulisanje primarnog iskustva tela i pokreta, kao i terapiju za razvoj individualne neverbalne komunikacije kod ljudi, kod kojih je sopstvena mobilnost oslabljena kao i njihova sposobnost komunikacije. Primenjuje se kod dece od rođenja u cilju stimulacije i prevencije posledica rizičnih prenatalnih i postnatalnih faktora, kod dece sa smetnjama u razvoju, odraslih osoba, starijih osoba, sve do onih u terminalnim fazama. Rečeno nam je da je ovaj koncept razvio prof. dr. med. Andreas Frohlich, u Nemačkoj, sredinom ’70-tih godina prošlog veka.

Bazalna stimulacija je telesno orijentisana

Shvatila sam da je u pristupu osobama sa demencijom ključno, kroz razgovor sa članovima porodice, napraviti dobru socijalnu anamnezu o relevantnim podacima iz prošlosti korisnika, potrebama, navikama, njegovim životnim iskustvima, interesovanjima i preostalim potencijalima. Takođe, važan je i sopstveni uvid u potrebe korisnika. Onda se pravi individualni pristup svakom korisniku ponaosob i onda se primenjuje neka od tehnika bazalne stimulacije: nežni dodiri, masaže eteričnim uljima ili vibracione masaže; muziko terapija; terapija bojama (žuta boja kod kognitivnih oštećenja). Po bojama, korisnici mogu lakše da se orijentišu i da prepoznaju svoju sobu ili sprat na kome se nalaze, zato se uglavnom različite boje stavljaju u sobama korisnika, na spratovima; vizuelna stimulacija (korisniku oplemeniti lični prostor u sobi njemu poznatim i dragim detaljima poput fotografija dece, časovnik, jastuče, zavesa, posteljina, njena odeća); gustativna stimulacija (ako korisnik voli da jede ljuto ili kiselo, ili slatko, priuštiti mu to). Kroz te tehnike se aktiviraju čula korisnika: sluh, ukus, osećaj, miris, vid. Shvatila sam značaj pevanja, sviranje različite muzike u sobi, stvaranje ritma udaranjem iznad ili pored tela korisnika, dodira šakom.

Kako je malo potrebno, pa da bude sve drugačije


Prisetila sam se onih sumornih slika iz ustanova socijalne zaštite za smeštaj odraslih i starijih, kada uđete i zateknete korisnike kako nepomično sede na stolicama, praznog pogleda, a pred njima je uključen televizor na kome se vrte neke slike koje oni i ne gledaju niti ih to interesuje. A kako je malo potrebno, pa da bude sve drugačije. Da sa njima sedi neko od zaposlenih, da pevaju neku lepu staru pesmu, ili da sedeći u krugu dodaju jedni drugima loptu. Neki od tih korisnika bi osetili sopstveni život u tim momentima, doživeli tako spoljni svet i radovali se zbog učestvovanja u nečemu.

Tu uz pomoć čula vodimo dijalog sa korisnikom. Tu je uvek fokus na preostalim mogućnostima korisnika. Istovremeno srodnici i drugi posetioci bi se bolje osećali kada dolaze u posete tim ljudima. Bazalna stimulacija je telesno orijentisana – neverbalna komunikacija sa osobama sa poremećajem percepcije. Ovaj koncept polazi od stanovišta da i osobe s vrlo teškim oštećenjima percepcije mogu nešto percipirati i u slučaju da nikakve reakcije nisu vidljive. Važno je da imaju nadražaje i ciljane stimulacije.

Vratila sam se kući pod snažnim utiskom sa ove prezentacije i razmišljala kome bih sve mogla da preporučim da se prijavi i obuči za primenu ovog koncepta u praksi. Poželela sam da se posredstvom interneta još malo bliže upoznam i da vidim ko sve u svom radu sa osobama koje pate od demencije, primenjuje bazalnu stimulaciju. Da, konstatovala sam da je ovaj koncept veoma prisutan u zapadnim evropskim zemljama. Za mene je bilo interesantno da saznam koliko je edukacija za stručne radnike iz ustanova socijalne zaštite u Hrvatskoj i Sloveniji, bilo na ovu temu, a bilo ih je širom Hrvatske a i u Sloveniji tokom 2016 – 2017. godine.

Prihvataju se unutrašnji svetovi ljudi s demencijom

Tragom tih informacija, otkrila još jednu metodu rada, odnosno verbalne komunikacije sa osobama obolelim od demencije, za koju ranije nisam znala. Takođe se primenjuje u Hrvatskoj i Sloveniji. Radi se o integrativnoj validaciji, koja u središte pažnje stavlja osobu, njenu biografiju i životne teme kao i individualne resurse. Integrativna validacija je način ophođenja i verbalne komunikacije pune poštovanja koja u prvi plan stavlja resurse obolele osobe. Prihvataju se unutrašnji svetovi ljudi s demencijom. Polazi se od toga da je svaka obolela osoba drugačija, da svako ima svoju različitu životnu priču, vlastiti lični svet, različite sposobnosti i svoje jake strane. Jasno mi je bilo koliko se može napraviti kvalitativan pomak u profesionalnom radu sa obolelima od Alzhajmerove i drugih oblika demencija, i koliko se tim pomakom može doprineti dostojanstvenijem životu obolelih osoba a i većem zadovoljstvu stručnjaka i članova porodica obolele osobe.

Otuda preporučujem socijalnim radnicima, terapeutima, andragozima, medicinskim sestrama i svim profesionalcima koji rade sa starijima da se zainteresuju za primenu novih koncepata u radu sa korisnicima i da završavaju kurseve da bi ove metode uspešno i primenjivali u praksi.

Slika preuzeta sa sajta: https://www.ratemds.com/

vladesataric