Amity

Život starijih posle ukidanja vanrednog stanja

Danas je peti dan od kada je ukinuto vanredno stanje u Srbiji a sa njim i najrigoroznije mere zabrane i karantina koje su se odnosile na starije od 65, odnosno 70 godina. Skoro dva meseca, starije osobe su bile uskraćene u normalnom svakodnevnom životu. Virus korona nas je zaključao u naše stanove i kuće kako bi nas opomenuo koliko smo ranjivi i dao nam dovoljno vremena da na miru promislimo šta kod sebe možemo da popravimo kako bismo bili bolji ljudi, sa kojim aktivnostima treba da usporimo, da se presaberemo i posvetimo malo više sebi. Uvek smo imali više vremena za sve drugo i sve druge nego za sebe. Imali smo dovoljno vremena da nešto novo naučimo i shvatimo šta je najvažnije u životu.

Virus korona nam je i oduzeo mnogo, počev od svakodnevnih šetnji, slobode kretanja, normalnih socijalnih kontakata sa članovima porodice sa prijateljima sa dragim osobama. Uskratila nam je mogućnost da normalno radimo i time doprinosimo sopstvenoj dobrobiti, dobrobiti onih kojima pomažemo i dobrobiti društvene zajednice u celini. Ne samo to, donekle nas je učinila nas je i bezvrednim, što je ne mali broj starijih doživeo kao poniženje.

Sada je to sve iza nas, vanredno stanje je ukinuto, mere zabrana su bitno redukovane, iako još uvek nisu sve ukinute i polako se vraćamo normalnom životu.

Šta je sada najvažnije:

  • da ne pohrlimo odjednom da ceo dan provodimo napolju, kako bismo nadoknadili propušteno. To nije dobro. Poželjni su izlasci na čist vazduh, potrebne su šetnje ali umerene i po više puta na dan nego odjednom 3-4 sata;
  • vraćajmo se postepeno društvenom životu, koji nam je bio uskraćen za sve vreme trajanja vanrednog stanja;
  • ne žurimo da organizujemo skupove sa našim prijateljima i poznanicima, nije još vreme za zajedničke susrete u restoranima, za igranke, za klubove, za druženja sa većim brojem ljudi;
  • izbegavajmo ulazak u autobuse gradskog i međugradskog saobraćaja bez preke potrebe, uprkos tome što je dozvoljeno svima. Epidemija virusa COVID-19 još uvek nije okončana;
  • vodimo računa i dalje o distanci u kontaktima sa drugima. Bez preke potrebe ne ulaziti u gužve i na mesta gde je veći broj osoba, posebno ne ako sa sobom ne nosimo masku. Fizička distanca od dva metra razdaljine je i dalje poželjna;
  • ne žurimo sa odlascima u šoping centre, kako zbog gužvi a što nam možda i nije najneophodnije da obnavljamo garderobu sada. Častićemo sebe nekom kupovinom kada se epidemija sasvim okonča, baš zbog discipline koju smo imali sve ovo vreme, zbog poštovanja svih propisanih mera i zbog trpljenja zabrana kojima smo bili izloženi;
  • nije poželjno ni hrliti u pošte i banke da poplaćamo zaostale račune, i tamo su gužve. Platimo elektronski sve što se može ili zamolimo mlađe iz porodice ili komšiluka da to urade za nas;
  • ne zaboravimo da, kada sve ovo prođe, planiramo odlazak kod izabranog lekara na kontrolni pregled, kako bi smo utvrdili kako stojimo sa zdravstvenim statusom;
  • ne zaboravimo da zahvalimo svima onima koji su nam se našli da nam pomognu kada je to bilo potrebno od komšija, prijatelja, familije, volontera.

Povedimo računa još samo malo, da ne bismo sad kada je skoro kraj epidemije upropastili sav uloženi dvomesečni trud.

vladesataric

Ostavi odgovor

Vaa email adresa nece biti objavljena. Molimo Vas popunite polja ispod *

20 − two =