Beograd 15.jun 2025.godine
Ključ za eliminaciju pojave nasilja nad starijima je u prevenciji
Nasilje nad starijim osobama je široko rasprostranjeno i uglavnom skriveno. Rodni aspekti starenja ukazuju da su starije žene u odnosu na svoje vršnjake kao i u odnosu na mlađe žene u većem riziku od nasilja. Mnoge starije žene godinama trpe nasilje u porodici od supružnika, partnera, sinova, kćeri ili drugih članova porodice, kao i od drugih osoba izvan porodice, ali o tome ćute, jer smatraju to prihvatljivim modelom ponašanja. Neke starije žene ne prijavljuju nasilje zbog straha od odmazde, sramote,kako da prijavljuju ili da svedoče protiv svojih najbližih, partnera ili dece, neznanja kome i kako treba da se obrate ili iz uverenja da im niko neće poverovati da su žrtve nasilja. Nisu retki ni slučajevi da osim fizičkog nasilja druge vidove zlostavljanja i ne dovode u vezu sa nasiljem, poput psihološkog nasilja, finansijskog iskorišćavanja, seksualnog nasilja, zanemarivanja potreba starijih osoba. Nalazi ovogodišnjeg istraživanja nasilja nad starijim ženama pokazuju da je skoro 40 % starijih žena navelo da je doživelo ili bilo svedok nasilja nad starijim ženama.
Prema izveštajima iz novinskih članaka, od devet ubijenih žena u Srbiji, tokom prvih pet meseci u 2025.godini, tri su imale 70 i više godina a još dve više od 60 godina starosti. Mirjana Robotka (70god) iz Srbobrana, ubio je sin, Milica Baković (72god) iz Čačka ubio je sin, Verica (75god) iz sela kod Čoke ubila ju je kćerka, Esma Tiganj (64god) iz Tutina, ubio ju je progonitelj i Jelena Đurić (62god) iz Beograda (Voždovac), ubio je sin.
Ništa nije pomoglo ni što su dvojica sinova nasilnika bila od ranije poznata pravosudnim organima. Jedan sin je ranije osuđivan za porodično nasilje a u drugom slučaju, policija je navodno više puta reagovala na prijavu nasilja sina u porodici.
Mere prevencije i mere zaštite starijih osoba a posebno starijih žena koje trpe nasilje moraju biti specifične i u kontinuitetu da se sprovode, kako bi se stanje promenilo na bolje. Pored univerzalnih strategija prevencije koje su usmerene na opštu javnost ili populaciju u celini neophodno je sačinjavati i sprovoditi selektivne inicijative prevencije, kao na primer, strategije fokusirane na starije žene koje su u većem riziku od nasilja u nekom trenutku svog života.
Važno je sačiniti Protokole za preveniranje nasilja prema starijima, poput onih za zaštitu dece od zlostavljanja i poput Opšteg protokola o postupanju i saradnji ustanova u situaciji nasilja nad ženama.
Neophodno je uvesti instrumente za organizovani skrining na nasilje nad starijim ženama (primena procedure, pregleda, ili određenog testa, u prividno zdravoj ciljnoj populaciji, bez simptoma), pre svega u sektorima zdravstvene i socijalne zaštite – DZ i CSR su ulazi starijih u sistem.
Bitno je i uvođenje forenzike kod nasilja nad starijima. Važna je edukacija starijih o njihovim pravima i razvijanje svesti da prepoznaju nasilje, da ga jasno definišu i da znaju da se ono može suzbijati i sankcionisati.Podsticati ih da prave lične strategije odbrane-reakcije na nasilje kome su izloženi. Podsticati umrežavanje starijih i uključivanje u različite forme organizovanja Razviti mehanizam za predupređenje ili umanjenje radnog sagorevanja/prevencije sindroma izgaranja formalnih i neformalnih negovatelje. Naravno, potrebno je i značajno raditi sa počiniocima nasilja.
mr Nadežda Satarić, predsednica upravnog odbora udruženja “Snaga prijateljstva” – Amity
